Nestankom interneta svet kakav poznajemo bi se raspao i prestao da postoji. U tom usporenom, postapokaliptičnom svetu internet bi bio mit o davno izgubljenom raju, proročanstvo koje bi se prenosilo telegramima i fiksnim telefonima. Pokolenja bi sedela na grobljima mašina i zaboravljene tehnologije čekajući drugi dolazak interneta.

Pre interneta svet je bio veći. Sa interentom je beskonačniji. Veći jer je sve bilo nedostupnije a beskonačniji jer je postao dostupan u svoj svojoj nepreglednosti.

Religija budućnosti nastaje na internetu, a kao lažni proroci biti blokirani svi oni koji ne budu hteli da odgovaraju na milione pitanja netizena dok će status pravog proroka i milijarde followera steći onaj ko bude uspeo da prepešači digitoralni okean dislajkova. Sledeći bog zvaće se Server. Sledeći đavo zvaće se Oflajn. To će biti mit dvadeset prvog veka.

Kad se čovek izloguje, kao da je umro. Oflajn je čist limb: prokleta i diskonektovana duša tumara večnim vatrama čistilišta u potrazi za vajerlesom
i notifikacijama.

Savremeni svet treba posmatrati sa marketinške distance.

U korporativnom svetu menadžer spada u kategoriju evolucionih prepreka.